Džim Morison, čije je pravo ime bilo Džejms Daglas Morison rođen je 8. decembra 1943. godine u američkom gradu Melburnu. Bio je pevač i vođa benda "The Doors" i smatran za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rokenrola. Takođe je i autor nekoliko knjiga pesama, kratkih dokumentarnih filmova i ranih muzičkih spotova.
Morisonova smrt u 28. godini , 03.jula 1971.godine je zaprepastila njegove obožavatelje. Okolnosti smrti i tajna sahrana su bile predmet beskrajnih glasina i igrali su značajnu ulogu u mistici koja nastavlja da ga okružuje.
Morison je ostao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih pevača u istoriji roka, dok su pesme Dorsa postale obavezne u kompilacijama stanica koje su puštale klasičnu rok muziku.
Do danas je Morisom široko poštovan kao prototip rok zvezde - grub, privlačan i misteriozan.
Pored muzike, Morison je kao pisac i pesnik bio pod uticajem Fridriha Ničea, Vilijama Blejka, Šarla Bodlera, Džeka Keruaka, a posebno Artura Remboa, često govoreći za sebe da je "Rembo u kožnoj jakni".
Za života je uspeo da izda dve knjige "The Lords - Notes on Vision" i "The New Creatures". Posthumno su izdate još dve zbirke pesma "Wilderness" i svetski poznata "The American Night".
Morison je bio jedan od retkih visoko školovanih muzičara svog vremena. Završio je Univerzizet u Kaliforniji - UCLA, koji se smatra jednim od najboljih univerziteta u SAD.
Morison je sahranjen na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu na kojem su sahranjeni velikani svetske književnosti, umetnosti i slavne ličnosti kao što su Žan-Batist Poklen - Molijer, Frederik Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Marsel Prust, Marija Kalas, Isidora Dankan, Đoakino Rosini, Žorž Bize, Iv Montan, Simon Sinjore i Edit Pjaf.
Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše da je bio pesnik, jer je umetnik prvenstveno tako sebe smatrao
“Suoči se sa svojim najdubljim strahom. Poslije toga, strah gubi snagu. Nestaje i osnovni strah – strah od slobode. Najzad si slobodan.”
“Sebe doživljavam kao sjajnu plamteću kometu. Ljudi zastaju bez daha gledajući u nebo. Sljedećeg trenutka više me nema, otišao sam… A oni nikad više neće biti isti niti vidjeti išta slično… I neće moći da me zaborave – nikad!”
“Postoje dvije vrste svijeta. Jedan je moj, a drugi podjelite međusobno.”
“Mi ljudi tražimo nešto što je nas već odavno našlo.”
“Ako se jednom probudim i ne vidim sunce, ili sam mrtav ili sunce…”
Нема коментара:
Постави коментар