Nemanja Radulović je svetski priznati violinista, momak neverovatne energije i muzičkog talenta, koga kada jednom vidite, ne možete ni da ga zaboravite, a ni da ga pobrkate sa bilo kim drugim.
Obišao je ceo svet sa violinom, nastupao na mestima kao što su Karnegi Hol u Njujorku, dvorana filharmonije u Berlinu, sala Plelej i pozorište Šanzelize u Parizu, Santori Hol u Tokiju, Megaron u Atini, Kolon u Buenos Ajresu, Dvorana resitala u Melburnu…
Pre dvanaest godina dobio je na dodeli ’Victories de la Musique’ nagradu ’Internacionalno otkriće godine’, a 2014. godine na istom mestu je proglašen za najboljeg umetnika. Tom prilikom ga je ‘Frans Press’ nazvao ‘violinistom vatrenog stila poreklom iz Srbije’.
Veoma brzo je osvojio svet klasične muzike, a što je još neverovatnije – zainteresovao je za klasičnu muziku, one koji je do tada nisu slušali. Ovaj, po rođenju Nišlija, sa nepunih petnaest godina je primljen na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu. Od tada su se nizali uspesi – stotine koncerata, televizijski nastupi, međunarodna takmičenja, zapažene nagrade. On jednostavno, gde god bi se pojavio, nije ostajao nezapažen.
Svirao je na francuskoj violini čuvenog Žan Batista Vijoma iz 1843. godine, kao i na italijanskim violinama, a objašnjava da je jedna od najvažnijih stvari za muzičara da pronađe pravi instrument:
-Sa instrumentima je kao i u ljubavi. Treba da se pronađe ko nam odgovara.
Nemanja tvrdi da bi muzika trebalo da se svira svuda, a ne samo po koncertnim salama, i da je klasična muzika uglavnom pogrešno predstavljanja mladima, gotovo da je se plaše. Zato njegovi nastupi ne liče ni na jedan koncert klasike koji ste mogli da čujete. Sama njegova pojava, duga, neobuzdana kosa, dinamika u pokretu – izazivaju potpuno drugačiju percepciju ove vrste muzike. On jednostavno udahne život notama, učini da dela Mocarta, Baha, Hendla i ostalih klasika postanu ‘opipiljiva’.
Takođe, Nemanja voli i sevdalinke, muziku Južne Srbije, Makedonije, Bugarske i Rumunije. Zapadnjake često iznenadi na koncertima kada im odsvira nešto od balkanskog melosa. Tako je na koncertu u Parizu interpretirao ‘Nišku banju’ i oduševio sve prisutne.
Oni koji poznaju lično dugokosog mladog violinistu, kažu da ga svetska slava i veliki broj priznanja nisu učinili distanciranim, već da je ostao jednostavan, srdačan i predusretljiv. On sam za sebe tvrdi da je stidljiv. Iako je tokom proteklih godina doživeo i lične teške momente, ni jednog trenutka nije ostavljao violinu. Kada su mu najpre dvadesetosmogodišnja sestra, a potom i majka preminule, kaže da mu je muzika pomogla da se nosi sa bolom, da mu je ona pružala utehu.
Pre nekoliko meseci predstavio je publici svoj novi album pod nazivom ‘Bach’, posvećen delima Johana Sebastijana Baha. Na albumu je sa Nemanjom svirala i violinistkinja Tijana Milošević, a aranžmane je radio kompozitor Aleksandar Sedlar.
Pre desetak dana je dobio salve ovacija od beogradske publike na koncertima, a potom je nastavio da putuje i svira po svetu. Dok sa radošću iščekujemo neki Nemanjin naredni koncert u Srbiji, poslušajte numeru sa novog albuma:
https://www.facebook.com/zenskatv/
Нема коментара:
Постави коментар