Broj 1 i Tito su usred bitke na Neretvi. Broj 1 savetuje Tita da digne "most u zrak"...
Postoje i teorijske knjige o Alanu Fordu, i to one koje su napisali naši poštovaoci čuvene stripske serije! Nije ni čudo, kada se zna koliko je ovom italijanskom stripu bila velika popularnost u SFRJ tokom svog izdavačkog vrhunca, tamo negde krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih, a i danas interesovanje nije baš malo!
Nismo sigurni čak da li i u zemlji nastanka postoji neka ovakva knjiga - "Cvjećarnica u Kući cveća", Naklada Jesenski i Turk (Zagreb) i Heliks (Smederevo) - koju je napisao Smederevac Lazar Džamić, konsultant i publicista u oblasti marketinških komunikacija koji par decenija živi i radi u Londonu.
Mnogo je razglabano po blogovima i sajtovima naših emigranata, pogotovo imigranata u SAD i Kanadu, o razočaranosti tih tobožnjih vrhunskih poznavalaca, samozvanih "alanfordista" i bezrezervnih ljubitelja, koji su bili šokirani, zatečeni prostom činjenicom da "A. F." ne samo da nije američka ili engleska serija (to je i prosečan, elementarno pismen čitalac lako mogao da utvrdi preko impresuma u prevedenim sveskama), već da "preko bare" apsolutno niko nije ni čuo za nju!
Štaviše, Džamić je takvima, a i ovdašnjim "ekspertima", empirijski dokazao da "A. F." do izlaska ove knjige baš NIKADA nije ni preveden na engleski, na francuskom je izašlo samo 12 svesaka, na portugalskom u velikom Brazilu samo tri, u Danskoj tek šest... Nije se drugde primio! Bio je tržišno neisplativ! Brazilska publika nije reagovala čak ni u favelama!
Kako žanrovski odrediti ovo delo?!
Ono nesporno jeste monografska, fenomenološka studija o jednom stripu koji je ne samo postao trajni deo lokalne pop kulture, već i verovatno zauzeo mesto najpopularnije, većinom netrivijalne serije, ali je ujedno i isfragmentisana rasprava o razlozima za jugoslovensko prepoznavanje i srdačan prijem jednog humorističko-satiričnog idioma, izvorno nastalog 1968/69. kao crna parodija na špijunski žanr, predvođen ikoničnim Džejmsom Bondom.
Ovo je izuzetno dobra, zanimljivo i mudro napisana, bogato ilustrovana knjiga!
Pisac, pored ostalog, razmatra "naš način života kao nadrealnu farsu", gotovo preslikanu u "A. F.", potom pravi ubedljive komparacije sa ovde preovlađujućim “optimističkim diletantizmom kao strategijom preživljavanja", pa dalje ispoljava dubok uvid u strukture naše porodice, po mnogo čemu srodne Grupi TNT, pravi maestralnu analizu strukture i funkcionisanja društva SFRJ...
I pravo je što su ga zajedno izdala dva izdavača, jedan hrvatski, a drugi srpski!
No, to što pored dve potpisane kuće u impresumu nije naveden nijedan recenzent (očigledno se štedelo na pogrešnom segmentu ovako važnog projekta), dovodi do toga da faktografski aspekt nije tako pouzdan. Štaviše! Autor pravi neke elementarne greške koje imaju dugoročne, dalekosežne posledice, kako na ovdašnju lakovernu i površnu kopi-pejst novinarsku scenu, tako i na publiku koju takvi novinari, prvenstveno oni sa rubrika kulture, informišu.
Naime, apsolutno je netačan podatak, koji na str. 11. knjige autor navodi kao dobar povod za njeno objavljivanje, jer je "pravi momenat za jednu do sada nenapisanu analizu Alana Forda", a potom na još nekoliko mesta ponavlja - da se prva sveska tobože pojavila 1972. Lako je proveriti da se to desilo dve godine ranije.
Prvo je dnevnik "Danas" 15. juna 2012, povodom "jubileja" napravio anketu u kojoj sam i ja rado učestvovao, sve u želji da isprave grešku, ali stvar se otela kontroli. Već februara 2013. "City Magazine" je ponavlja, 17. marta 2013. "Politika" pravi istu grešku, u julu i "Blic" u feljtonu "SFRJ koju smo voleli"...
Greška se samo širi i umnožava, sve do danas.
U prvom narednom izdanju ovo i još ponešto se hitno mora ispraviti!
Nije tačan ni navedeni dan rođenja crtača Magnusa (Roberto Raviola, 1939-1996). Odnosno, ili je Magnus slagao u jednom svom urnebesnom autobiografskom stripu, ili Džamić nije izneo istinu. Sve je moguće!
Osim toga i još ponečeg manje bitnog, postoje i neke neobjašnjene ilustracije koje izazivaju ne male nedoumice.
Dakle, ako već nema recenzenta koji bi kompetentno pročitao i proverio bar faktografiju, u izrazima zahvalnosti na kraju knjige autor odaje priznanje Borisu Kuku na "prelomu koji je oživeo tekst". To što mnogobrojne ilustracije nemaju potpise, posebna je tema za kritiku, ali ilustracije na str. 76. su apsolutno van konteksta i bilo kakvog objašnjenja, makar crtice u samom tekstu.
Tu su dve čuvene table (četiri kadra) sa Titom u svečanoj uniformi, Jovankom Broz, tamnoputim oficirom iz neke nesvrstane zemlje, Alanom Fordom i Brojem 1 na Belom dvoru. Naravno, radi se o lažnoj epizodi (parafrazi, falsifikatu, omažu, parodiji - kako kome drago) iz "Mladine" oko 1989. ili 1990. Ona se u obliku poluilegalne sveske i danas prodaje - i u Beogradu - o čemu je prošle nedelje opširno pisao i nedeljnik NIN.
U toj storiji autora o čijem identitetu se još uvek samo nagađa, Grupa TNT dolazi po zadatku u Beograd, da bi im usput Broj 1 pričao o njegovom učešću u Bici na Neretvi, dilovima sa esesovcima, Titovoj izdaji Save Kovačevića...
Ali, to je jedna zasebna tema...
Slobodan Ivkov - Blic.rs
Нема коментара:
Постави коментар