01. aprila 1959. godine rođena je Margita Stefanović Magi, jedna od najznačajnijih muzičarki na sceni bivše Jugoslavije. Duge crne kose i neverovatne harizme, bila je ikona rokenrola osamdesetih. Prozvana je crnom princezom, a najveću popularnost stekla je kao članica benda “Katarina Velika II”, koji je kasnije promenio naziv u EKV.
Bila je deo beogradskog boemsko-umetničkog kruga, kome su pripadali i ostali članovi ove grupe. Publika je u njenom odnosu prema klavijaturama neretko videla pokretačku energiju benda. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i kompozitorka.
"U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života" ,tvrdila je jednom prilikom Magi.
U Srednjoj muzičkoj školi "Josip Slavenski", zajedno sa Ivom Pogorelićem, maturirala je kao najtalentovanija pijanistkinja, nakon čega je dobila poziv za nastavak obrazovanja na prestižnom konzervatorijumu u Moskvi. No, sjajnu priliku odbila je zbog majke, kojoj se nije svidela ideja da Magi u tim godinama ode od kuće.
Margita je nastavila da istražuje život, svirala je klavir i upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Diplomirala je 1982. godine i upravo se tada, zajedno sa svojim momkom Srđanom Vejvodom, sve više zagrevala za beogradsku andergraund scenu pa je krenula u potpuno drugom smeru.
U proleće iste godine preko svog rođaka, gitariste Gagija Mihajlovića, upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga na jednoj od proba tadašnje grupe “Katarina II” pozvana je u bend u kome je ostala sve do kraja 1994. godine, odnosno do Mladenovićeve smrti, koja je, ujedno, označila i kraj postojanja pravog EKV-a.
Istovremeno je učestvovala u stvaranju albuma mnogih jugoslovenskih bendova, među kojima su i "Karlowy Vary", "Elvis J. Kurtović & His Meteors", "Van Gogh" i "Babe". Komponovala je muziku za filmove "Prvi put s ocem na jutrenje", "Vera Hofmanova", "Povratak Vuka Alimpića", "Plavi plavi", a učestvovala je i u pozorišnim produkcijama "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre".
Na poziv reditelja Gorana Markovića, oprobala se i kao glumica 1985. godine u ulozi Dragane u filmu "Tajvanska kanasta".
Nakon Mladenovićeve smrti, nastavila je da svira u bendu "Kurajberi" te gostovala na albumima "Glisersa", "Ziona" i "Direktora", a 1995. godine, zajedno s grupom mladih beogradskih muzičara, formirala je bend EQV i objavila album pod nazivom "Ti si sav moj bol", inspirisan poznatom pesmom "Ekatarine Velike".
Za klavijaturama je nastupila i na nekoliko unplugged koncerata "Električnog orgazma", a njen poslednji rad vezan je za pozorišnu predstavu "Kaput mrtvog čoveka" iz 2002. godine.
Sve njene uspehe godinama je pritiskala borba s teškim narkoticima, koja je postala još intenzivnija kada joj je 1996. preminuo otac. Pokušavajući da ih se oslobodi, prodala je porodični stan i u predgrađu Beograda kupila dva manja, a ostatak novca iskoristila za putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života bila je još jedan neuspeli pokušaj, pa je po povratku kući povukla nove teške poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac, i postala beskućnica.
Potpuno nemoćna i usamljena, poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u beogradskom predgrađu Borči, a zatim u skloništu za beskućnike na Voždovcu. Bila je osuđena na milost prolaznika, humanitarnu pomoć i mrvice hrane koje su joj s vremena na vreme donosili njeni fanovi.
Margita Stefanović smeštena je u avgustu 2002. na Infektivnu kliniku u Beogradu, gde je preminula 18. septembra. Imala je 43 godine i bila je poslednja članica iz originalne postave grupe EKV-a.
O crnoj princezi jugoslovenskog novog talasa govori se uvek u superlativu, odnosno pominje se napaćena duša žene koja je samo volela život. Otišla je tiho, sama, u uslovima koji su bili daleko ispod ljudskog dostojanstva. Nekada najblistavija zvezda andergraunda, zarobljena u mreži narkomanije, završila je na dnu. Iza sebe je, ipak, ostavila mnogo. Na njenim taktovima omladina i danas odrasta, a albumi “Katarine II” i “Ekatarine Velike” danas su možda i više cenjeni nego u vreme kad su se pojavili.
