петак, 4. октобар 2019.

130 godina od nastanka čuvenog kabarea Mulen ruž



Mulen ruž, kabare u srcu Pariza, poznat po kan-kan plesačicama i kostimima od nojevog perja, u nedelju obeležava 130 godina otkako je prvi put otvorio vrata posetiocima.

Glavna tačka repertoara Mulen ruža danas je "Feri šou", u kojem učestvuje 60 izvođača iz 14 zemalja sveta. Iza kulisa, međutim, odvija se sasvim drugačija koreografija koju može da vidi 600.000 gostiju koji svake godine posmatraju predstavu, ispijajući skoro četvrt miliona boca šampanjca.

To je sofisticirana mašinerija promene kostima i scenografije nepohodna za odvijanje predstave.

"Ceo tim, uključujući plesače, pomoćnike i tehničare, mora da bude veoma organizovan. Zbog male greške ili kašnjenja možete da propustite izlazak na scenu. Morate uvek da budete u pravo vreme na pravom mestu", kaže Klodin van der Berg, 27-godišnja plesačica iz Irske koja u Mulen ružu nastupa već sedam godina.

Svako izvođenje pretpostavlja da plesači nose čak hiljadu kostima, od kojih je svaki sašiven u krojačnicama koje decenijama rade za Mulen ruž. Svaki plesač tokom predstave promeni 10 do 15 kostima, za šta imaju po 90 sekundi. Predstave u Mulen ružu nastavak su tradicije započete otvaranjem kabarea 6. oktobra 1889. godine, kada su se žene koje su preko dana zarađivale perući veš, noću pretvarale u plesačice. Jedna od njih je La Gule (pohlepna), koju je čuveni Anri de Tuluz-Lotrek naslikao na jednom od plakata za Mulen ruž, dok je sa strane posmatra njen partner Valentin Bez Kostiju.

U Mulen ružu su u to vreme igrale plesačice sa neobičnim umetničkim imenima, kao što su Nini Noge u Vazduhu, Zlatna Rajon i Skakavac. Danas na sceni blistaju Olga, Jasmin, Klodin ili Esmeralda. Kritičari smatraju da pojedini aspekti predstava u Mulen ružu, pogotovo to što plesačice nastupaju u toplesu ili u providnim kostimima, predstavljaju seksističko shvatanje žene kao objekta, što je u suprotnosti sa modernim tokovima.

Tokom obeležavanja 125. godišnjice Mulen ruža 2014. godine, sve aktivistkinje feninističke grupe Femen popele su se na krov kabarea i uzvikivale da žensko telo ne treba da bude na prodaju. Za Olgu Koholovu iz Kazahstana, koja u Mulen ružu nastupa već 12 godina, duh kabarea je vanvremenski.

"Volim adrenalin na sceni. Mulen ruž je čarobno mesto gde oživljavam svoju strast. Kada sam na sceni, znam da sam naslednik čuvenih plesačica koje su 130 godina stvarale Mulen ruž", rekla je Kohlova, prenosi Tanjug.

Mulen ruž se nalazi na Monmartru, čuvenom boemskom delu Pariza, a na krovu ima veliku imitaciju crvene vetrenjače, što je i ime kabarea. U enterijeru i danas preovladjuje retro-dekor iz 19. veka što lokalu daje čuveni boemski izgled. U Mulen ružu su tokom 130 godina postojanja nastupali mnogi čuveni svetski umetnici kao što su Žozefina Bejker, Frenk Sinatra i Edit Pjaf. Scene iz Mulen ruža na svojim platnima je ovekovečio postimpresionistički slikar Anri de Tuluz-Lotrek, koji je bio čest gost kabarea.

Нема коментара:

Постави коментар