Monterej, jun 1967. Mitologija je sklona da umanji važnost onog što se tada dešavalo u Kaliforniji sve u korist "većeg, dekadentnijeg i razvikanijeg" Vudstok festivala održanog dve godine kasnije. No, Internacionalni Monterej pop festival beše iskonski događaj.
Nije to bio samo prvi pravi rok festival ikada, već muzički događaj koji je uticao na promenu sveta u hipijevskim vremenima s debitantskim nastupima bendova koji će oblikovati istoriju roka i značajno ispisivati budućnost popularne kulture. Prostor Oblasnog sajma u gradiću 180 kilometara južnije od San Franciska prethodno je važio za epicentar manjih festivala folka, džeza i bluza. No, vikend od 16. do 18. juna 1967. iskorišćen je za predstavljanje rok muzike na nov način i sa trajnim posledicama.
Bora Ćosić u svojoj knjizi “Mixed media” (maj 1970) sa punim pravom primećuje da “pop festival nije samo smotra, svečanost s muzikom, već u jednom naročito konstruisanom, događajno specifičan rezultat s posebnim tehnološkim ishodima. Nukleus besklasne države čuda s moralom idealnog društva koji se ovde igra, kutijica s različitim stvarima koje pripadaju nekoj drugoj civilizaciji”.
Knjiška definicija je ovakva: Rok festival (često sinonim za pop festival) veliki je, obično višednevni, muzički koncert sa učesnicima koji izvode raznoliku paletu popularne muzike, uključujući rok, pop, folk, elektronske i srodne žanrove. Rok festival je pre svega festival okupljenih koji svojom šarolikošću čine posebnu naciju, pa tek onda muzička manifestacija. Boemski beg u prostor pod vedrim nebom, teritoriju slobodne ljubavi i zabranjenih supstanci. Muzika je više povod nego razlog.
Da se ne lažemo, bilo je na raznim stranama sveta, takvih, doduše manjih festivala, ali se Monterej dogodio u zgodnom trenutku na pravom mestu, dokazujući da se veliki broj mladih može okupiti, uživati i živeti bez ikakvog incidenta. Već nedeljama Skot Mekenzi je pevao da “ako pođeš u San Francisko, ponesi cvet u kosi”. Bitlsi su preko Mondovizije poručili “ljubav je ono što vam je potrebno”, hipici ponosno proglasili “leto ljubavi”, dok su biznismeni imali svoj plan. Monterej je sve to podrazumevao...
Prvi komercijalna američka rok fešta planirana je i izvedena u samo sedam nedelja. Organizatori su zvanično bili Lu Adler, izvršni direktor Dunhill Records, i Džon Filips, vođa grupe Mamas and Papas uz Alena Parisera, borca za ljudska prava, Ben Šapira, lokalnog promotera, i Derika Tajlora, pres agenta “Bitlsa”. Oni su sastavili “odbor guvernera” u planiranju događaja sastavljen od pop zvezda: Pol Sajmon, Donovan, Smoki Robinson, Mik Džeger, Pol Mekartni i Brajen Vilson. Kuriozitet svoje vrste od guvernera na binu je izašao samo Pol Sajmon!
Izveštači se nikad nisu slažili oko broja publike. Novinar Ralf Glison je u svom izveštaju napisao kako je oko 35.000 “dugokosih, žgoljavih i bradatih hipija” došlo na vikend zabavu, dok je organizator Adler tvrdio da je tokom tri dana festivala prisustvovalo čak 130.000 posmatrača. Jedno je sigurno: oko ulaza i izlaza postojao je “ogroman zastoj u prometu“.
Čak su i honorarno angažovani policajci hteli da se provedu s gomilom. Zabeležen je slučaj šerifa koji je stavio periku, obložio je cvećem i svom šefu saopštio “Pridruži im se”.
Pojedinačne cene ulaznica za svaki dan su bile od 2 do 6,5 dolara, što bi sada iznosilo otprilike 25 do 70 dolara. Bilo je i jeftinijih ulaznica za popodnevne programe. Za današnje posetioce festivala to nije puno novca, ali je bilo preskupo za hipike iz Hejt Ašbarija (kojima je obećan deo prihoda). Oni su sve okarakterisali “jednom velikom kapitalističkom svinjarijom”. “Ako su doista iskreni, zašto nisu smanjili cenu sa 6,5 na 1,50 dolara kako bi deca sa ulice mogla sebi priuštiti kartu?”
Svi učesnici pristali su da nastupe besplatno a da se sva zarada donira u korist fonda za oslobađanje uhapšenih u uličnim nemirima u Los Anđelesu. Ravi Šankar je jedini kome je plaćen nastup (3.000 dolara), zato što je ugovor potpisao pre nego što su se ostali odrekli honorara. Spisak učesnika je krem od 32 velika imena: Animals, Sajmon i Garfankl, Canned Heat, Big Brother and Holding Company, Byrds, Jefferson Airplane, Otis Reding, Buffalo Springfield, Who, Grateful Deat, Jimi Hendrix Experience, Mamas and Papas... Još je zanimljiviji popis očekivanih koji se nisu pojavili: Beatles – muzika im postala isuviše složena da bi se uživo izvela (Pol zauzvrat preporučio Who i Hendriksa za prvo predstavljanje u Americi!), Kinks nisu dobili dozvolu od Američke muzičke unije, Rolling Stones i Donovan suočeni sa problemom oko viza zbog droge, Cream su imali drugačiji plan karijere, Dajana Vorvik uvređena zbog pogrešno bukiranog hotela, kuća Motown zabranila svom ekskluzivcu Smikiju Robinsonu da nastupi, a Doors nisu pozvani, navodno, jer njihova muzika “nije izražavala ideale tog vremena, mira i ljubavi”.
Velike diskografske kuće svesne komercijalnog potencijala nove rok muzike i, kako je jedan svedok kasnije pričao, “akcija nije bila na pozornici; veća se odvijala u baru iza scene gde su se vlasnici disko kuća i menadžeri žustro cenkali. Nastanak rok industrije. Na sceni su zvezde rođene, iza scene poslovi sklopljeni! Rezultat: Who, Dženis i Hendriks su potpisali nezamislive ugovore; Otis Reding uveden u belu publiku; a muzika kontrakulture stekla novi legitimitet. Doduše, bilo mnogi su tvrdili kako je “na holivudski način festival bogatih rasprodao hipi san”. Tren kada se doba Vodolije sudarilo sa krupnim biznisom.
Bez obzira na to što je festival veoma uspeo i prošao bez većih problema, sam Monterej je patio od “prenaseljenosti”. Adler će godinu kasnije pokušati da zakaže nov festival, ali se susreo s “neprijateljskim stavom”. Grad je podigao zakup prostora na 60.000 dolara, policija je tražila za svoje usluge 44.000, a lokalna zdravstvena služba 11.000 dolara, plus osiguranje urbanog prostora od eventualne štete. Uz sve, lokalni zvaničnici su tvrdili kako je pušenje marihuane bilo široko rasprostanjeno, a “kršenje javnog morala” vidljivo u “nepriličnom ponašanju u spavaćim sobama pod otvorenim nebom”. Festival će nekoliko meseci kasnije zvanično biti ukinut pošto je otkriveno da su ne samo sredstva već i knjigovođa cele organizacije - nestali.
Neki su sa scene Montrej festivala ušli direktno u legendu. Ali će ostati zapamćeno i to da su najveće zvezde te scene (i oko nje) u roku od nekoliko godina otići u grob. Redom: Otis Reding, Brajen Džons, Dženis Džoplin, Mama Kas, Džimi Hendriks, Al Vilson, Džim Morison...
"'Tada su se mnoge grupe srele, upoznale i čule jedne druge. Na sceni su se smenjivali dobri zastupnici različitih muzika. Hrana se sve vreme kuvala iza scene i tako su se uspostavljena trajna prijateljstva'', Grejs Slik, pevačica Jefferson Airplane
Blic.rs
Нема коментара:
Постави коментар