Izložba "Četiri mačora" (Cuatro gatos), proglašena za kulturni dogadaj 2013. u Beogradu, biće otvorena u Muzeju grada Novog Sada od 04. maja do 04. juna 2017.
Na izložbi, koju čini oko 50 eksponata, biće prikazane originalne grafike najvećih španskih majstora: Pabla Pikasa (1881-1973), Salvadora Dalija (1904-1989), Huana Miroa (1893-1983) i Antonija Tapiesa (1923-2012).
Sva četvorica su izuzetno plodni u grafici i ostvarili su izvrsne grafičke opuse, možda upravo zbog tehnike grafičkog jezika koja umetnika prisili na disciplinovani i promišljeni umetnički gest.
Posebnu zanimljivost predstavlja karakter pojedinca umetnika u pročišcenom obliku. Naime, umetnik na ploči ili litografskom kamenu urezuje svoj lični rukopis, jer je rez na ploci ili potez na litografskom kamenu nepopravljiv i večan, a ujedno je i zapis božanskog trenutka, najčistijeg stvaralačkog napona.
Huan Miro je predstavljen u svim grafickim tehnikama koje je on rado menjao u svojoj igri forme i boje. Litografija, koja je najviše odgovarala njegovom slikarskom izrazu, gravura, akvatinta, drvorez i kolaž, sve je ukomponovao na jednom grafičkom listu.
Taj pristup stvaranju - beleženje esencije svog slikarskog gesta - lako prepoznajemo u opusu Antonija Tapiesa. Za razliku od Miroa, Tapies grafickom listu rado dodaje utisak treće dimenzije, kao materije, koja silovito izlazi iz površinske predstave grafickog lista. Utisak je vizuelno slican njegovim platnima, gde je boju mešao sa peskom.
Pikaso i Dali su u svojim grafickim radovima majstori crteža, ciste i osvajajuce linije, koja je kraljica prostora. Pre svega Pikasovi rani graficki listovi iz 40-ih godina XX veka, poeticni i procišceni, plene svojom lepotom, kao i dela pozne faze, kada mu je graficka ploca služila kao neka vrsta dnevnog zapisa... Meditacija starca o vecnoj lepoti ženskog tela i erosa. Zbirka tih grafickih 'crteža' cini nam se kao najbolje iz Pikasovog opusa, pa ga kao naš licni izbor predajemo ocima publike“, porucila je kolekcionarka Živa Škodlar Vujic.
Izložba je dobila ime po cuvenom kaficu u Barseloni, "Els Quatre Gats" poznatom po tome što su se u njemu okupljala najveca umetnicka imena s pocetka XX veka. Mesto je otvoreno 1897. i smatra se centrom modernizma katalonske prestonice.
Izraz "četiri mačora" u katalonskom slengu zapravo znaci njih nekoliko, a kafana je i bila mesto okupljanja njih nekoliko koji su postavili temelje novom umetničkom pravcu u Španiji – modernizmu.
Sve je pocelo krajem XIX veka kada je Pere Romeu odlucio da deo atmosfere cuvenog monmartrovskog kabarea, u kome je radio kao konobar i scenski izvodac, prenese u Barselonu. U to vreme ste u "Crnoj mački" mogli da zateknete Pola Verlena za stolom dok piše pesme, za klavirom Erika Satija, a na sceni zanosnu Žanu Avril, ovekovecenu na platnima Tuluza Lotreka... Mogli ste da stojite rame uz rame s velikanima poput Debisija, Sinjaka, Seraa, a u jednom trenutku, cak i sa Strindbergom...
Kafana "Četiri mačora" je otvorena 12. juna 1897. godine u zgradi koju je dizajnirao arhitekta Jozef Puig i Katafalk. Prostor je predstavljao neobican spoj konvencionalnog i nekonvencionalnog, tradicionalnih predmeta koji su se mogli naci u svim tadašnjim gostionicama i istancanih, umetnickih detalja. Ono što je zamišljeno kao "imitacija Crne mačke" ubrzo se pretvorilo u plodno tle na kom su pocele da nicu najrazlicitije sorte umetnika.
Posetilac je mogao da se napije samo od izobilja ideja kojima je vazduh bio natopljen. Hrana koja se u restoranu servirala bila je, pre svega, duhovne prirode.
U takvom ambijentu je arhitekta Antonio Gaudi konstruisao jedinstvenu crkvu Svete porodice (Sagrada familija).
Pablo Pikaso je u glavnoj prostoriji, još kao sedamnaestogodišnjak, održao svoju prvu izložbu, nakon koje se jedan od njegovih radova našao na naslovnoj strani menija kafane.
blic.rs
Нема коментара:
Постави коментар