Ove godine "Veliki teatar" izlazi sa još jednom premijerom predstave za odrasle. Tekst "Na pučini" je delo Slavomira Mrožeka, jednog od najznačajnijih poljskih autora druge polovine 20. veka, čija se dela često svrstavaju u teatar apsurda. Ocrtavanje besmislene svakodnevnice Mrožekov je najprepoznatljiviji znak koji i ovu predstavu čini značajnom i aktuelnom, s obzirom na trenutne prilike u društvu.
PREMIJERA 17.04.2017. godine, u 20 časova, sala Kulturnog centra u Jagodini.
"Radnja se događa u jednom činu sa scenografijom koja dočarava obalu na otvorenom moru. Trojica neimenovanih protagonista, (nazvanih po fizičkom izgledu – Debeli, Srednji i Mali) nalaze se izgubljeni na pučini, s iscrpljenim zalihama hrane, očajni i gladni. U njima se događa raspadanje civilizacijskih i svođenje na životinjske nagone. Izmenjena svest pojedinca koji postaje sebična jedinka u ovom dramskom delu ima posve drukčiji tretman. Gospodstvo i civiliziranost junaka, naglašena je ne samo na nivou izgleda (elegantna crna odela i bele košulje), nego i u njihovim manirima i postupcima.
Oni su čitavo vreme uljudni. Izgladneli brodolomnici ne zaboravljaju jedni drugima persirati, čak i u trenutku kada su zarad opstanka primorani da pribegnu – kanibalizmu. Likovi su bez dublje psihološke karakterizacije, pa se početna tenzija i dilema – koga od njih trojice pojesti – vrlo brzo rešava. Beskrupulozni i licemerni, Debeli i Srednji, manipulacijom uspevaju nagovoriti Malog u nužnost i plemenitost njegovog žrtvovanja. I od toga ne odustaju čak ni kada slučajno pronađu još jednu konzervu graška na brodu. Rekviziti, koje nikako ne bi očekivali na pučini, takođe su u funkciji predstave, uz neizostavnu dozu humora. Iz kofera se pojavljuju: pribor za jelo, ručna mašina za mlevenje mesa, dekoracije za trpezu…
Na pučini je satirična groteska s primesama teatra apsurda na nedefiniranoj geografskoj lokaciji, u nepoznatom vremenu. Čak i sporedni likovi Poštara i Batlera samo dodatno potcrtavaju situacije u koje čovek zapada bez kritičkog promišljanja sveta oko sebe. I jedan i drugi požrtvovano obavljaju svoje funkcije, do krajnjih granica apsurda, čineći situacije iz ove jednočinke univerzalnim. Nažalost – i aktualnim.
Jednolični umirujući šum mora i optimistično plavo svetlo, zajedno sa završnim govorom o slobodi, na najbolji način zaokružuju predstavu. Čitava je predstava podređena jačini teksta, te se glumačka izvedba mora pokazati kadrom nositi se s tom snagom.
Glumci "Velikog teatra": Ratko Petrović, Aleksandar Bradić, Uroš Lazović, još jednom su dokazali svoj raskošni talenat.
Isprva malo suzdržano, ali kako se zaplet razvijao, i njihova se igra sve više oslobađala. Kako su likovi bivali jasniji i zaokruženiji, glumci su se u ulogama sve bolje snalazili, a igra postajala dinamičnija. Zato im se od srca zahvaljujem, a publiku zdušno pozivam da odgledaju ovu predstavu, rađenu u eksperimentalnom teatru. Živopisni likovi učinili su da u ovoj dosledno sprovedenoj mešavini komičnog i tragičnog, prevlada humor i učini predstavu pitkom i dopadljivom.
"Istinska sloboda postoji samo tamo gde ne postoji obična sloboda" - reditelj predstave, Bojan Miloradović
Нема коментара:
Постави коментар